Изазов енергетске транзиције у БиХ (ВИДЕО/АУДИО)
Европска унија је представила недавно пакет мјера у борби против климатских промјена. Циљ је до 2030. године смањити емисију угљен-диоксида и других штетних гасова у односу на 1990. годину.Очекује се да цијели континент до 2050. године постане карбонски неутралан.БИХ и земље западног Балкана обавезале су се да ће слиједити европски план декарбонизације и постизање климатске неутралности до 2050. године у оквиру Берлинског процеса на самиту у Софији у новембру прошле године.
Пакет мјера Европске уније за БиХ и цијели Западни Балкан значио би увођење пореза на угљен-диоксид на електричну енергију, жељезо, челик, алуминијум и вјештачка ђубрива. Иако су се потписивањем Париског климатског споразума и Софијске Декларације обавезали на ЦО2 таксу у складу са Шемом за трговање честицама и да ће смањити, а постепено укинути субвенције за угаљ, домаће власти нису показале спремност за енергетску транзицију.
- Ако ми не будемо, ако домаћи актери то не буду урадили, то ће урадити стране међународне компаније зато што су наши потенцијали такви да ће неко доћи и инвестирати. Али, тада ће електрична енергија која је произведена из тога ићи за извоз , а ми ћемо остати недекарбонизовани, изјавио је проф. Мирза Кушљугић, предсједник Регионалног центра за одрживу енергетску транзицију из БиХ.
Ако земље Западног Балкана не уведу таксу на ЦО2, осим Црне Горе која је то урадила, за електричну енегију и друге робе се приликом сваког извоза у ЕУ од 2023.године предвиђа плаћање европске прекограничне таксе што ће узроковати неконкурентност и немогућност извоза на европско тржиште.
- Што се тиче Електропривреде Републике Српске неопходно је што хитније донијети такву законску регулативу да сви који производе ЦО2 имају одређену надокнаду за сваку од својих активности, било да се ради о индустријској производњи, производњи електричне енергије или потрошњи фосилних горива, каже Боривоје Вујичић, директор Дирекције за производњу Електропривреде Републике Српске.
Европски програм тзв. Зелене агенде, предвиђа фонд од око девет милијарди евра. Ова средства ће бити условљена, управо, примјеном декарбонизације. Стручњаци упозоравају да ће неукључивање у процес и неусвајање европских смјерница имати много веће посљедице.
- Тада ћете имати фабрику као што је Жељезара у Зеници која мора да плаћа таксу за свој производ зато што је у њему садржај тзв. прљаве енергије са климатског аспекта,а истовремено ћете извозити обновљиву енергију.То изгледа као извоз балвана при чему не развијамо дрвну индустрију, објашњава проф. Мирза Кушљугић, предсједник Регионалног центра за одрживу енергетску транзицију из БиХ.
Енергетски концепт који није заснован на ефикасној употреби енергије, посебно у индустрији, за посљедицу има значајно загађење животне околине и штетност по здравља људи.
- Индустрија и Термоелектране на подручју Западног Балкана емитују толико загађујућих честица колико 250 Термоелектрана у Европској унији.То доводи до тога да имамо велики проблем са загађењем ваздуха и да су прекомјерне вриједности ПМ честица, СО2 зависно од мјеста до мјеста НОx ,толико учестале да премашују дозвољени број дана за прекомјерне вриједности за 10 пута, упозорила је Маја Чоловић Даул, стручњак за заштиту животне околине.
Недостатак структурисаних планова за енергетску транзицију повећава непредвидивост када су у питању смјер и брзина транзиције у региону. Због тога би усаглашавање кредибилних планова за декарбонизацију и постизање циљева за 2030. и 2050. годину требало да буде главни задатак западнобалканских земаља у наредним мјесецима,саопштио је Секретаријат Енергетске заједнице ЕУ у Бечу.