Имунитет је још велика мистерија
Огроман број научника у цијелом свијету покушава да "сецира" наш имуни систем, и пружи одговор на питање: шта утиче на то да некада имунитет "ради као сат", а некада "закаже"?
Имунитет одрађује сјајан посао у борби против свих врста микроорганизама - изазивача болести. Питање које мучи научнике је да ли је могуће да ми некако утичемо на те процесе и учинимо наш имуни систем јачим?
Основни проблем је то што да би имуни систем функционисао добро, он захтјева баланс и хармонију много међузависних фактора. Теорија о којој се посљедњих година много размишља, да је генерално здрав животни стил најбоље што можемо да урадимо за свој имунитет, засад нема чврсту научну потврду. Али истраживања у том смјеру се настављају, испитује се утицај исхране, вјежбања, година, психолошког стреса, суплемената, биљних додатака, и осталих фактора на имуни одговор и код животиња и код људи.
Имуни систем не постоји издвојено од остатка нашег тијела, па сви процеси у организму дјелују и на наше одбрамбене снаге. Ово је уједно и најбољи аргумент оних који тврде да се здравим животним стилом може утицати на имунитет.
Иако је свјетско тржиште преплављено разним препаратима за које се тврди да позитивно утичу на рад имуног система, засад нема научне потврде за то. А нема ни много логике. Напротив, просто повећање броја било каквих ћелија у организму, па макар и имуних, не мора нужно да буде позитивна ствар. На примјер, спортисти који користе "крвни допинг", пумпајућу додатну крв у тијело да би подигли број ћелија крви и "подигли" сопствене перформансе, с друге стране повећавају ризик од шлога.
Сам себи непријатељ - Истраживање имунитета не може да иде само у смјеру појачавања његовог рада. Јер, за оптимално здравље и одуство болести, потребно је да и имунитет ради добро, ни премало, ни превише. Посљедица претјераног рада имунитета је да одбрана сопствене ћелије тијела препознаје као непријатеља и напада их изазивајући неку од многих аутоимуних боести.
Сви покушаји да се појачају ћелије имуног система нарочито су компликовани, јер њега чини много различитих типова ћелија, које реагују на много различитих микроба на много различитих начина одбране. Које ћелије онда јачати и како? На ово питање тренутно научници немају одговор.
Оно што знају јесте да тијело константно производи нове имуне ћелије. Наш организам свакако производи више лимфоцита него што може да их искористи, а вишак ћелија се уклања природним процесом уклањања - апоптозом. Нико још не зна колико ћелија је потребно, и ћелија које врсте, да би имуни систем функционисао оптимално.
На примјер, када број Т ћелија код пацијената обољелих од сиде падне испод одређеног нивоа, пацијент се разболијева јер његов имуни систем нема довољно Т ћелија да би се борио са инфекцијом. Дакле, постоји гранична линија испод које наш имуни систем не може да ради свој посао. Али колико је Т ћелија довољно да систем добро ради, и гдје је та "преломна тачка", то још нико не зна.
Многи истраживачи покушавају да истраже ефекте многобројних фактора на имунитет. Неки мјере одређене компоненте крви попут лимфоцита или цитокина. Али нико од њих не зна поуздано шта та мјерења значе у контексту способности нашег тијела да се бори против болести.
Већ је доказано да са старењем способност нашег имунитета да адекватно реагује постепено се смањује, што доводи до више инфекција, запаљенских болести и канцера од којих особа може да оболи. Како се животни вијек посљедњих деценија константно повећава, тако расте и број обољелих од болести које су повезане са старењем.
Респираторне инфекције, грип и нарочито упала плућа су најчешћи узрок смрти особа старијих од 65 година. А у настанку тих болести некада значајну улогу има - посустали имунитет. Неки научници то повезују са смањењем броја Т ћелија, вјероватно из тимуса, који атрофира са годинама, и производи све мање ових ћелија, кључних за борбу са инфекцијама. Неки истраживачи сматрају и да коштана срж с годинама постаје све мање ефикасна и продуктивна у производњи имуних ћелија.
Начин на који се имунитет гаси с годинама најбоље се види по реакцијама старијих људи на вакцине. Изучавање вакцине за грип показало је да је код људи старијих од 65 година ефикасност вакцине 23 одсто, док је код дјеце 38 одсто. Ипак, вакцина значајно снижава обољевање од грипа код старијих, и што је још важније, смртност од те болести.
Појачивачи имунитета - Специјални здравствени извјештај који је издао Универзитет Харвард анализира аспекте утицаја разних елемената на имунитет. Ни за један елемент здравог живота није доказано да појачава имунитет, али није доказано ни да има негативан утицај.
Исхрана - Особе које живе у сиромаштву и потхрањене су много су подложније инфективним болестима, показују истраживања. Још је премало студија које испитују ефекте исхране на имуни систем, а још мање оних које би директно повезали та два фактора.
Стрес - Готово да нема болести која се на неки начин не може довести у везу са стресом, и која не упућује на повезаност ума и тијела. Научници не узимају у обзир краткорочне стресове, већ прије свега дуготрајне и учестале стресове с којима особе дуго живе. Истраживачки тим из Охаја дошао је до сазнања да дуготрајни стрес прекида комуникацију између нервног, ендокринолошког и имуног система.
Биљни суплементи - Нема чврстих доказа да било која биљка утиче позитивно на борбу против болести. Али то не значи да биљни додаци немају повољан утицај на имунитет, али је он индивидуално различит код различитих особа.
Недостатак микроелемената - Постоје докази да је мањак одређених микроелемената, попут цинка, селена, бакра, фолне киселине, витамина А, Б6, Ц, и Е у огледима на животињама утицао на имуни систем. Али, научници никако не препоручују узимање додатних витамина и минерала "напамет", нарочито не велике дозе. На примјер, довољно цинка је важно за имунитет, али превелике дозе могу чак да блокирају рад имуног система.
Вјежбање као стил живота - Око вјежбања као помагача имуног система води се велика дискусија, јер је оно окосница здравог животног стила на којем се инсистира.
Као и здрава исхрана, вјежбање може да допринесе добром општем здрављу. Али још немају одговор на питање да ли ће бављење спортом код свакога моћи да изазове позитивне ефекте на одбрамбене механизме тијела.
КАКО РАДИ ИМУНИ СИСТЕМ?
Имуни систем је налик тврђави која се бори против вируса, бактерија и осталих патогена. Та "тврђава" има двије линије одбране. Најприје кожа и мукозне мембране у респиратнорном тракту скенирају и нападају стране нападаче. Онда слиједи наредна линија одбране - имунитет шаље бијела крвна зрнца у нападнути регион тијела. Те ћелије дјелују заједно са специјализованим ћелијама, протеинима у крви који се зову антитијела, на крају уништавајући патогене.
Типови имуних ћелија:
1. Нападачи - Да би вируси и бактерије продрли у тијело, потребно је да мукозна мембрана буде сува или да има рана на кожи. Код здравих особа имуноглобулин А напада "уљезе" и не дозвољава да се шире кроз тијело. Ако имунитет не ради добро, или је напад масован, долази до продирања патогена у тијело. Када нападачи продру, бијела крвна зрнца отпуштају материје које стимулишу хипоталамус да подигне тјелесну температуру.
2. Браниоци - Бијеле крвне ћелије окружују патоген и уништавају га. Антитијела у крви препознају патоген као "уљеза" и то покреће ланчану реакцију у којој бијела крвна зрнца из вена, коштане сржи и слезине журе на проблематично мјесто.
3. "Убице" - У одређеном моменту, бијеле крвне ћелије окружују патоген и буквално га прогутају, отпуштајући јаке материје које га разграђују.
Најбољи браниоци организма
Крајници - Филтрирају патогене који пролазе кроз грло.
Јетра - Бијела крвна зрнца у овом органи филтрирају крв и све патогене у њој.
Мукозне мембране - налазе се у респираторним органима и гастроинтесиналном тракту одбијају микроорганизме и садрже имуноглобулине за борбу против њих.
Коштана срж - Све имуно ћелије крећу одавде, бијела крвна зрнца се формирају у коштаној сржи, а онда отпуштају у крвоток.
Тимус - орган у којем нове бијела крвна зрнца расту и специјализују се.
Слезина - елиминише ненормалне ћелије из циркулације.
Лимфни чворови - функционишу као филтери и производе антитијела која нападају абнормалне ћелије
Кожа - држи алергене и патогене даље од продирања у тијело.