latinica  ћирилица
24/10/2014 |  09:11 | Аутор: РТС

Хендо - "Лебдећи скејтборд"

Филм „Повратак у будућност 2“ оставио је, између осталог, у аманет научницима, залуђеницима за технологију и филмове једно питање: Када ћемо да добијемо прави, функционални ховерборд (лебдећи скејтборд)? Коначан одговор на то питање је - сада!

Почетком недјеље, калифорнијска компанија "Art Pax" представила је „хендо“ - функционални прототип фикционог ховерборда Мартија Мекфлаја (лика којег игра Мајкл Џеј Фокс).

И „хендо“ стварно ради. Истина, може да левитира само изнад специјалне бакарне подлоге унутар студија компаније, али је и то веома импресивно.

Међутим, за ову технологију творци „хенда“, Грег и Џил Хендерсон, сматрају да ће допринијети човјечанству много више од примјене у дјечјој играчки.

„Архитектура магентног поља“ (Magnetic field architecture) пронаћи ће своју примјену у стабилизовању зграда приликом земљотреса или у стварању ефикасног транспортног система уграђена у аутомобиле и возове.

Прије двије године, француски научници демонстрирали су нешто слично са својим ховербордом који је лебдио помоћу магнетне левитације (маглев технологија). Прије десет година, екипа емисије Митбастерс направила је ховерборд од парчета даске за сурфовање и дувача лишћа.

Ипак, Хендерсони су пронашли начин да искористе електромагнетну технологију далеко ефикасније. Осим тога, „хендо“ није ограничен да мора да лебди изнад шина попут „маглев" возова. 

Како онда функционише? „Хендо“ има четири мотора који стварају магентна поља, која реагују с бакарном подлогом, која даље служи као проводничка површина и ствара секундарна магетна поља. Поља се међусобно одбијају и омогућавају даски да лебди.

„Сваки магнет има електромагнетно поље и његова сила је једнака на цијелој површини. Свако магнетно поље има два пола. Шта ако бисте могли да организујете магнетна поља тако да имају само један пол. И онда све то искомбинујете с другим магнетним пољима, успут их појачавајући и фокусирајући њихову снагу. То је 'архитектура магнетног поља'. Кад се користи на бакарном поду, као овом у студију, цијела даска лебди неколико центиметара изнад земље. Довиђења трење, добродошао ховерборд“, сликовито објашњава примјењену технологију Грег за екипу сајта Verge, која је била позвана на премијеру.

Теоретски, могућност фокусирања и појачавања поља омогућава постизање потребне снаге за левитацију уз много мање потрошене енергије од постојећег „маглев“ система. И ако се прецизно подеси поље оно може да се користи и за управљање и одржавање равнотеже, што представља два највећа изазова постојеће „маглев“ технологије.

Грег и Џил кажу да су на идеју прављења ховерборда дошли из маркетиншких и практичних разлога. Хтјели су да привуку пажњу људи како би могли да финансирају развој своје технологије.

„Желимо да привучемо пажњу људи зато што је ховерборд доказ концепта којим ће бити демонстрирана технологија која може да има велики број важних примјена“, истиче Грег.

За сада, међутим, „хендо“ нема погон, али компанија развија нови прототип који користи усмјеравање магнетних поља осим за левитацију, и за погон и управљање.

„Циљ нам је да инспиришемо читаву заједницу научних мислилаца и конструктора. Гарантујем вам да ће вас резултати изненадити. Доћи ће до примјене ове технологије у аутомобилима, авионима, возовима, фабрикама и безбједности грађевина“, каже Грег.

Иначе, прије него што је са женом почео да ради на овом пројекту, Грег (архитекта по занимању) је 20 година смишљао начин како да обезбједи зграде од земљотреса и тако дошао на идеју технологије „архитектура магнетног поља“. 

„Уколико можете да левитирате воз тежине неколико стотина тона, што не бисте могли зграду“, сматра он.

Осим очигледне примјене у аутомобилима и возовима, Грег сматра да ће технологија бити примјењена и у аеро индустрији.

„Авиони можда нису толико очигледни, али полијетање потпомогнуто магнетном левитацијом је нешто што сви произвођачи авиона желе, јер приликом полијетања се троши велика количина енергије. Постоји идеја да уколико можете да смањите количину горива које се носи, а самим тим масу авиона, крила би могла да буду мања, а тако се отвара могућност за прегршт других иновација“, објашњава Грег.

У сваком случају, ентузијазам и жеља двоје супружника да ову технологију популаризују и усаврше дају доста разлога за оптимизам.

А за оне који не могу да дочекају летеће аутомобиле или лебдеће куће, већ хоће да искусе „хендо“ одмах, мораће да издвоје 10.000 долара и да имају површину пресвучену бакром како би могли да га возе.

Они који немају 10.000 долара за ову стварчицу, могу за 300 долара да наруче један мотор за стварање магнетног поља, који могу да прикаче на шта год желе.

Уколико се нађете у Калифорнији, можете да скокнете и до Хендерсоновог студија, гдје за 100 долара можете да провозате „хендо“.

Хендерсони су обећали, у складу с обавезама кампање прикупљања средстава на Kickstarter сајту гдје су сакупили 250.000 долара, да ће до 21. октобра 2015. године направити десет ховербордова.

Иначе, 21. октобар 2015. године није насумично одабран - тада је Марти Мекфлај у Повратку у будућност 2 стао на ховерборд.