Представљен сарајевски препис "Законоправила Светог Саве"

Сарајевски препис "Законоправила Светог Саве" из 14. вијека је дјело које се чува у музеју Старе православне цркве у Сарајеву. Оригинално Законоправило је збирка канонских и државних прописа, које је Свети Сава 1219. године однио у Никеју пред цариградског патријарха и византијског цара, да би издејствовао аутокефалност за Српску православну цркву.

Приређивач фототипског издања Стана Стјепановић рекла је да је "Законоправило Светог Саве" представљало правни темељ за цркву и српску државу прије Душановог законика, као и да је послужило као темељ за бугарску и 1274. године за Руску православну цкрву у Кијевској Русији, али и у Пољској, која је у то вријеме била претежно православна. Како је навела, овај  препис је све до 1920. године у БиХ био једини важећи извор брачног и породичног права и нарочито истакла, те да садржи табелицу сродства, која је вриједан, а неискориштен извор информација.

Директор Секретаријата за вјере Републике Српске Драган Давидовић рекао је да је Влада Српске подржала објављивање овог капиталног издања за које је навео да представља "узор не само српском народу, него и цијелој руској цркви".

Сарајевски препис "Законоправила Светог Саве" карактеристичан је и по томе што садржи први тајни запис на у свијету написан словенским језиком на једном словенском рукопису. Дјело је писано на старословенском језику српске редакције, а да би постало доступно широј јавности, ради се на његовом превођењу на српски језик. То би издање требало бити објављено средином сљедеће године.

Влада Републике Српске је уз Епархију зворничко-тузланску саиздавач данас представљеног фототипског издања "Детлачког евхологиона", молитвеника са краја 16. и почетка 17. вијека, насталог у мјесту Доњи Детлак код Дервенте. Ријеч је о рукопису насталом у тешко вријеме за Српску православну цркву, када је штампање дјела на ћирилици било забрањено, а представља препис дјела штампаних у половином 14. вијека - вјероватно Горажданског и Милешевског евхологиона.

Директор Завода за заштиту културно-историјског и природног насљеђа Српске Слободан Наградић рекао је да се мјесто на којем је дјело настало налазило у близини три немањићка манастира и да свједочи да су на сјеверу БиХ живјели образовани Срби, који су "свједочили своју вјеру и културу".