latinica  ћирилица
28/01/2015 |  10:15 | Аутор: Агенције

Данас сахрана Кемала Монтена

Велика звијезда музичке сцене на простору бивше Југославије, Кемал Монтено биће сахрањен данас у Алеји великана на Градском гробљу Баре у Сарајеву.
Комеморација Кемалу Монтену - Фото: klix.ba
Комеморација Кемалу МонтенуФото: klix.ba

Популарни кантаутор преминуо је прије седам дана у Загребу у 67. години живота.

Прије сахране у Сарајевском Народном позоришту одржана је комеморација на којој су говорили Здравко Чолић, Дино Мерлин, Раде Шербеџија, Милан Ступар, Никша Братош, Исмета Дервоз и Ивица Шарић, министар културе и спорта у Влади Кантона Сарајево.

Током трајања комеморације приказане су фотографије из живота легендарног композитора, а ансамбл “Короне“ интерпретирао је евергрин “Сарајево, љубави моја“.

Сала позоришта била је премала да прими све Кемалове пријатеље и колеге. Дугогодишња сарадница и пријатељица Кемала Монтена Исмета Дервоз отворила је комеморацију и позвала све присутне да минутом ћутања одају почаст великом пријатељу. Велики број познаника и пријатеља стигао је на плато испред Народног позоришта. На комеморацији је говорио Здравко Чолић.

- Да сам бирао брата осим оног по рођењу, изабрао бих Кему. Једног дана назвао ме је Милан Ступар који ми је рекао: "Имаш пјесму коју је требала пјевати Јосипа Лисац". То је била пјесма "Синоћ ниси била ту" у вријеме док сам још био студент на Економском факултету. И та иста пјесма је опредјелила мој живот, моју каријеру, а Кемал Монтено је постао мој пријатељ и сарадник. Након тога "Гори ватра" ме је учврстила у овом послу. Ако би човјек бирао некога за брата, осим онога по рођењу, онда је то Кемо. Имали смо паузе у дружењу, а посљедња порука коју сам добио од њега било је уочи београдских концерата: "Сретно" , рекао је Здравко.

Изнијета је и идеја да се Дом Младих у Сарајеву убудуће зове "Даворин и Кемо".

Монтено је рођен 1948. у Сарајеву, гдје је, у другој половини 1960-их година, почео своју богату и успјешну каријеру и то наступом на фестивалу "Ваш шлагер сезоне" 1967. За тај фестивал настале су неке од његових најљепших пјесама, међу којима су и "Сарајево љубави моја" (1976) и "Земљо моја" (1977).