Затражена истрага због извјештаја о власништву медија у Србији

 
"Ниједан примјерак Извјештаја о власничкој структури и контроли медија у Србији није стављен на увид нити достављен ниједној медијској кући и свако позивање на Извештај јесте позивање на нелегално прибављен документ", саопштио је данас Савјет за борбу против корупције.

Савјет у саопштењу наводи да ово представља еклатантан примјер таблоидизације медија и сензационалистичког и неодговорног новинарста, те истиче да ће захтијевати истрагу.

У саопштењу, Савјет је навео да ће у току дана објавити Извјештај о власничкој структури и контроли медија у Србији на свом сајту, што је учињено.

Данас је претходно агенција Бета пренијела писање недјељника НИН о садржају извјештаја Савјета у коме се наводи: Савјет је закључио да више од половине анализираних медија нема јасно видљивог власника, односно од 50 посматраних медија 27 има нетранспарентно власништво.

Више од половине најутицајних медија има као крајњег власника компанију регистровану у иностранству, а проблематичне су оне код којих су власници офшор компаније, најчешће са Кипра, Британских Девичанских Острва, Кајманских Острва, где је готово немогуће утврдити правог власника.

НИН је пренео закључак Савјета да на уређивачку политику медија пресудно утиче "гвоздени троугао" медијских кућа, политичких структура и крупног бизниса.

Актуелни министар одбране Братислав Гашић из СНС-а, преко фирме "Сацо" власник је телевизије ТВ Плус у Крушевцу, а управљачка права је у априлу 2014. пренио на директора Дејана Миладиновића.

Његов син, Владан Гашић, власник је телевизије ТВ Зона у Нишу, преко фирме "Зона плус", а један је од власника и Спортске ТВ у Крушевцу, која је добила дозволу за емитовање у јулу 2014. године.

У одјељку "Буџетско финансирање медија у власништву политичара" добар дио посвећен је ТВ Плус у Крушевцу у власништву министра Гашића, која је финансирана и буџетским новцем града Крушевца.

Војвођанска регионална ТВ Мост у власништву је родитеља Душана Бајатовића, потпредсједника СПС-а. Та телевизија, како је утврдио Савјет, добила је укупно 2,7 милиона динара, на основу рјешења покрајинског секретара за културу Милорада Јурића из јуна 2011. и априла 2012, а наредне двије године примила је 2,4 милиона од Културног центра Новог Сада и 3,5 милиона од Скупштине града Новог Сада.

Министар унутрашњих послова Небојша Стефановић, индиректно, преко чланова фамилије или путем ранијих ангажмана, доводи се у везу са појединим медијима.

Како наводи Савјет, Стефановић је у периоду 2004–2008. био директор маркетинга компаније "Интерспид", у чијем је власништву био Радио Фокус. Иза "Интерспида" стоји Петар Комљеновић, помињан у полицијској акцији "Мрежа".

У извјештају Савјета наведено је да су 2012. године иза угашеног дневног листа Правда стајали људи блиски СНС-у. Удио од 48 одсто имао је Немања Стефановић, министров брат, 47 одсто Југослав Петковић, данас директор "Југоимпорта СДПР", и пет одсто Никола Петровић, актуелни директор ЕМС-а.

Савјет је упозорио и на другу врсту уступака власти – пореске олакшице.

Према подацима до којих је Савјет дошао, од јула до октобра 2014. године укупан порески дуг свих медија износио је више од 3,2 милијарде динара или око 26 милиона евра.

По висини дуга, издвајају се ТВ Пинк, Новости, Политика и РТС. Укупни дуг ТВ Пинк је у том периоду износио 759,9 милиона динара и био је осам пута већи од дуга РТС-а, скоро шест пута већи од дуга Политике и више од 2,5 пута већи од дуга Новости.

"Најбољи примјер за пумпање пореског дуга је случај Пинка, чији власник Жељко Митровић ресурсе своје телевизије годинама ставља на располагање најдоминантнијој странци која чини Владу", пише у извјештају Савјета, који је утврдио да Телевизија Пинк није поштовала Споразум о одложеном плаћању пореског дуга од 705 милиона динара из фебруара 2013. године, којим му је омогућено да дуг измири у 15 једнаких мјесечних рата уз грејс период од девет мјесеци.

У међувремену, министар финансија Душан Вујовић је са ТВ Пинк 14. октобра 2014. године закључио нови споразум о одложеном плаћању дуга за обавезе у висини од 197,5 милиона динара, на 12 рата уз грејс период од 12 мјесеци. То би значило да би прву рату од 16,4 милиона динара Митровић требало да плати тек 25. септембра 2015. године.

Иако је Телевизија Пинк почетком фебруара саопштила да је платила пет милиона евра пореског дуга, Савјет поставља питања зашто Пореска управа није раскинула споразум из 2013. године и принудним путем наплатила дуг када је утврђено да дужник не плаћа рате, зашто је склопљен нови споразум на јесен 2014. и да ли овакви услови важе и за остале пореске обвезнике.

У Извјештају се помиње и Предраг Ранковић Пецони као вјероватни прави власник ТВ Хепи, а у прилог томе иде чињеница да се све четири повезане фирме са ТВ Хепи налазе на адреси Александра Дубчека 14, на којој је и фирма "Инвеј", која се везује за Пецонија.

Савјет се осврће и на портал Е-новине, чији су власници са по 50 одсто Бранислав Јелић и Петар Луковић, и напомиње да се Е-новине истичу по пријатељским односима са бизнисменом Станком Суботићем Цанетом.

Сједиште редакције је у Кнез Михаиловој улици, а власник стана у коме су смештене Е-новине је Станко Суботић, наводи се у извјештају.

Најчешћи неформални притисак на уређивачку политику медија врши се преко оглашивача, тврди Савјет и истиче да је примјетно да обим и континуитет сарадње оглашивача и конкретног медија зависи од курса уређивачке политике.

Праћење оглашавања од јула до августа 2014. године показало је да је лист Политика рекордер по броју огласа од буџетских корисника (више од 250), у новосадском Дневнику доминирају огласи покрајинских органа, док је интересантно да се у Новостима Државна лутрија Србије огласила више од 50 пута.

На оглашивачком тржишту највећи проценат држе и даље два пула – агенције окупљене око "Дајрект медија" (доскоро у власништву Драгана Ђиласа), а други пул чини осам агенција окупљених махом око Срђана Шапера, међу којима је и агенција "Секонд", иза које стоји Горан Веселиновић, члан Главног одбора СНС-а.

У последњим годинама, како је утврдио Савјет, опада удио "Дајрект медије", која губи значајне клијенте, попут "Имлека", "Агрокора", "Комерцијалне банке" и "Банке Интезе".

Савјет наводи да је већина медија са државним капиталом под директном контролом политичких странака, а први облик утицаја је путем њиховог финансирања. Финансијску контролу Танјуга, Савјет препознаје посебно у току предизборне кампање 2012. године, када је Влада одобрила бескаматни кредит од 17,5 милиона динара, иако је Танјуг из буџета у 2011. већ добио више до 216 милиона динара.

"Још очигледнија контрола види се у укидању претплате за РТС и преласку на буџетско финансирање, па је тако РТС у 2014. добио 6,5 милијарди динара. Уз то, уз сагласност Владе, РТС-у је отписан дуг од 20 милиона евра према ЈП 'Емисиона техника и везе'", навео је Савјет, а пренио НИН.