latinica  ћирилица
27/02/2015 |  17:31 | Аутор: СРНА

У Српској незадовољство радом бх. правосуђа (ВИДЕО)

Министар унутрашњих послова Републике Српске Драган Лукач изјавио је да је у раду Суда и Тужилаштва БиХ веома мало урађено у процесуирању по поднесеним извјештајима о почињеним ратним злочинима, када су у питању жртве српске националности.
Народна скупштина Републике Српске - Фото: РТРС
Народна скупштина Републике СрпскеФото: РТРС

Лукач је пренио учесницима заједничке проширене сједнице одбора Народне скупштине Републике Српске за безбједност и за борачко-инвалидску заштиту да је МУП Српске од 1992. године тужилаштвима у БиХ поднио 1.053 извјештаја којима је обухваћено више од 7.600 лица по питању кривичних дјела ратног злочина.

Министар Лукач је рекао да ће МУП пружити пуну подршку свим оптуженим у смислу да ће учинити доступним информације које посједује МУП Републике Српске.

Шеф Клуба посланика СНСД-а у Представничком дому парламента БиХ Сташа Кошарац истакао је на сједници да су Суд и Тужилаштво БиХ постали отуђени центри моћи, нагласивши потребу промјене закона према којима би судије и тужиоце бирао парламент, а не Високи судски и тужилачки савјет.

Он је нагласио да сви који су починили ратни злочин треба да сносе одговорност, али да се то мора радити на једнак начин и приступ према свима.

Кошарац је оцијенио морбидним однос Суда и Тужилаштва према захтјевима за процесуирање ратних злочина на адекватан и једнак начин за све.

Он је рекао да би о раду Суда и Тужилаштва БиХ требало организовати и отворену расправу у парламенту БиХ, али да то није могуће док је предсједавајући Представничког дома Шефик Џаферовић, због "хипотека његове ратне прошлости".

Предсједник Борачке организације Републике Српске Миломир Савчић упозорио је на дискриминацију по основу квалификације кривичног дјела, појаснивши да је након одлуке у случају "Мактоуф, Дамјановић" уочљиво прибјегавање тактици да се Срби оптужују за кривична дјела ратног злочина против човјечности.

"За то кривично дјело запријећена је казна до 45 година затвора. За остала кривична дјела та временска казна требало би да буде до 15 година затвора, мада се и ту крши закон од стране судија које изричу казне и до 20 година затвора", истакао је Савчић.

Осуђени борци на издржавању казне у казнено-поправним заводима, како је рекао Савчић, траже само да се поштује закон, као и право на погодности након одређеног времена проведеног на издржавању казне.

Учесници заједничке проширене сједнице одбора Народне скупштине Републике Српске за безбједност и за борачко-инвалидску заштиту заузели су став да постоји низ слабости у раду институција које се баве процесуирањем ратних злочина и изразили незадовољство радом Суда и Тужилаштва БиХ у тим процесима.

Предсједник скупштинског Одбора за борачко-инвалидску заштиту Недељко Гламочак рекао је новинарима након завршетка сједнице да се те слабости у раду довеле до селективног приступа овој проблематици.

"Ретроактивна примјена кривичног закона, упркос одлуци Суда за људска права у Стразбуру у предмет `Мактоуф, Дамјановић`, још се примјењује у тим процесима, а има и доста пропуста у квалификацији кривичних дјела, тако да се за сличне догађаје изричу различите казне", истакао је Гламочак.

Према његовим ријечима, карактеристична је демонстрација силе у процесима привођења лица пред Тужилаштво БиХ, што је често било беспотребно.

Према његовим ријечима, нема довољно ни правне ни материјалане помоћи лицима која се процесуирају.

Он је истакао да је акценат стављен и на досадашње ћутање представника Републике Српске у институцијама БиХ, који су на све то требали раније упозоравати, а нису то чинили.

Гламочак је рекао да се на сједницу, иако су позвани нису одазвали представник ВСТС, предсједник Суда БиХ Медџида Кресо, главни тужилац БиХ Горан Салиховић, те Милорад Новковић испред одбора за провођење Стратегије за процесуирање ратних злочина.

Члан скупштинског Одбора за борачко-инвалидску заштиту Драго Тадић навео је да су врло често велики притисци на свједоке, као и да се хапшења осумњичених изводе на бруталан начин, истичући да би таква пракса требало да престане.

Он је изнио и податак да је од формирања Суда и Тужилаштва БиХ именовано више од 70 страних судија и тужилаца, а што је незабиљежено у правној пракси.

Скупштински одбори за безбједност и за борачко-инвалидску заштиту ће на основу дискусија и изнесених ставова у наредном периоду креирати одређене закључке које ће прослиједити Народној скупштини Српске.