Норвешка бајка на испиту

У тој земљи се, послије деценије енергетског бума, према процјени економиста назире почетак рецесије у индустрији нафте и гаса.Око 10.000 запослених у нафтном сектору остало је без посла, смањен је број хеликоптера који превозе раднике из Ставангера, епицентра нафтне индустрије, на платформе у Сјеверном мору.

Економисти предвиђају да је то почетак дуге рецесије у енергетској индустрији, која чини 15 одсто норвешке економије, а даје више од половине извоза и 80 одсто државних прихода.

Високе плате, најбоље здравствено осигурање у свијету, дуги љетнии одмори и друге повластице норвешких радника могле би ускоро да постану прошлост.

Државна нафтна компанија Статоил саопштила је прошле године да је 23.000 њених радника имало просјечну годишњу зараду 130.000 долара. Норвежани ће сада морати да се припреме за смањење плата и мање луксузан животни стил, пошто компаније као што је Статоил најављују даље смањење трошкова.

Проблеми у енергетској индустрији одразиће се и на ширу економију Норвешке. Тако ће, на примјер, отпуштања значити мање пословних путовања по земљи, односно мање посла за ресторане и хотеле.

Цијена сирове нафте је послије трогодишње стабилне цијене од око 110 долара пала на испод 60, што више од половине нафтних бушотина дуж норвешке обале чини неекономичним.

Добра страна је то што је држава од извоза нафте током успјешних година уштедела 860 милијарди долара, тако да неће морати да спроводи оштре мјере смањења трошкова. Влада по закону не може да троши више од четири одсто тог новца на годишњем нивоу, и практично кориси само камату.

Портпаролка Зелене странке Хилде Опоку каже да Норвежани, навикнути на високи животни стандард, још нису свјесни предстојећих промјена.

"То се неће десити преко ноћи, али када се пробудимо из овог нафтног мјехура, схватићемо да никада више нећемо имати бајку као што је ова", каже Опоку.