Соларне електране, будућност (ВИДЕО)
Иза овакве врсте произвоидње струје, стоје домаће институције. Све количине, испоручене у дистрибутивну мрежу, премиране су. Једна од више њих које су изграђене или се граде у Херцеговини, у Билећи је званично прикључена на мрежу. Има снагу од 250 киловата, а такве су још двије у Републици Српској. Интерес инвеститора је велики, зато што је цијена киловатчаса такве струје гарантована, а улагања се релативно брзо врате. Уз то, овај дио Републике Српске има велики број сунчаних дана. Нажалост, квота учешћа субвенционисане струје, добијене из соларних електрана, ограничена је. Предузеће НИК пром, са суинвеститором, пројекат је реализовало за једну годину. Соларни панели постављени су на око четири и по хиљаде квадратних метара крова индустријског објекта. Годишња производња је око 340 мегавата." Ми смо потписали уговор са Електропривредом на 15 година, и имамо субвенције на електричну енергију", навео је Трифко Носовић, директор НИК пром д.о.о.
Просјечна цијена киловата струје из соларних електрана износи око тридесет пфенига, а зависи од инсталиране снаге. Соларна електрана, снаге до 5о киловата, породице Леро, у пробном раду. Очекују да ће се уложених око 13о хиљада марака вратити за шест-седам година.
Да би званично испоручивале струју у дистрибутивну мрежу, свака соларна електрана мора добити сертификат од Регулаторне комисије за енергетику.
Квота предвиђена Акционим планом већ је попуњена. Субвенције, посредно, плаћају потрошачи, издвајајући по 0,21 пфениг по утрошеном киловатчасу за обновљиве изворе. Тренутно се, у домаћој мрежи, користи свега о,1 % струје произведене у соларним електранама.
Енергија из обновљивих извора, обавеза је по уговору са енергетском заједницом Југоисточне Европе и прописима Европске уније. До формирања посебног тијела, Електропривреда ће обављати послове оператора.