latinica  ћирилица
29/05/2015 |  15:57 | Аутор: Агенције

Дјеца јединци склонија гојазности

Истраживање турских научника показало је да су дјеца јединци више подложни гојазности.

Научници са Медицинског факултета Универзитета у Анкари извршили су истраживање о повезаности прехрамбених навика и склоности гојазности. Истраживање је урађено на 3.000 дјеце узраста од 11 до 14 година.

Када је ријеч о дјеци која имају браћу и сестре, од укупног броја испитаника њих 4,6 посто је имало благу гојазност, док је 4,7 посто дјеце имало озбиљнијих проблема са килажом. С друге стране, код дјеце без браће и сестара ситуација је нешто озбиљнија. Код 7,7 посто је забиљежен благи облик гојазности, док је код 7,1 посто дјеце гојазност била изражена.

Осим тога резултати истраживања су показали да и запослење мајке игра улогу у склоности гојазности њихове дјеце.

"Код дјеце чије су мајке незапослене лагани вид гојазности је забиљежен у проценту од 4,8, док је је та бројка код дјеце чије мајке раде 5,7 посто. Гојазност је присутнија код дјеце чије су мајке у радном односу, тј. које редовно одлазе на посао. У односу на њих дјеца чије мајке не раде имају 0,9 посто мању шансу да буду подложна гојазности", наводи се у резултату истраживања.

Резултати су показали интересантну повезаност очева са склоношћу гојазности њихове дјеце.

"Код дјеце чији очеви не раде забиљежена је гојазност у висини 7,6 посто, док је код дјеце чији очеви раде гојазност 4,9 посто", што указује да незапосленост очева увећава дјечју склоност гојазности за 2,7 посто.

Резултати истраживања узели су у обзир и начин и средину у којој се дјеца хране. Дјеца која доручкују у свом дому заједно са родитељима знатно су мање изложена гојазности. Међу том дјецом забиљежено је 1,4 посто случајева лакшег облика претилости, те 3,4 посто изражене гојазности. На другој су страни дјеца која нису имала породичне доручке. Код њих је забиљежено 3,7 посто лакше и 2,2 посто изражене гојазности.

Кориштење рачунара и гледање телевизије такође се доводи у везу са вишком килограма. Код дјеце која су гледала телевизију до један сат забиљежено је 4,3 посто случајева гојазности, 4,6 посто код дјеце која су гледала телевизију између један и два сата, 6,1 посто код дјеце која су гледала телевизију 2-3 сата, док је тај проценат чак 6,5 код дјеце која су телевизију гледала више од четири сата.