Венцловићев буквар пред читаоцима Српске
Значајно дјело за српски језик, културу и историју, које су приредили професори Димитрије Стефановић и Томислав Јовановић у издању Радионице "Венцловић", која функционише у склопу Културног и документационог центра Срба у Мађарској, представљено је и у Бањалуци.
- Први дио издања садржи на више начина саопштени и на савремени српски језик преведени текст најстаријег рукописног буквара код Срба. Он је, према непотписаном скриптору, исписан 1717. године - рекао је Стефановић.
Други дио издања садржи попратне студије и начела издања, иза којих слиједе резимеи на мађарском и енглеском језику.
- Буквар на почетку ученику објашњава како православни хришћанин треба да се крсти, након чега слиједи азбука са различитим типовима писама. У буквару се увјежбава читање слогова и ријечи, па и реченица, а велики дио садржаја посвећен је разним молитвама и поукама и учењима старих црквених писаца - истакао је Стефановић.
Нада се, како је рекао, да ће ово издање на којем је радио око четири године, дати подстицај даљим истраживањима оних тема којима ће се дати више свјетла на непознате дијелове животног пута и стваралаштва Гаврила Стефановића Венцловића, чиме ће се показати његово право мјесто.
У име издавачке куће Радионица "Венцловић" говорио је директор културног и документационог центра Срба у Мађарској Милан Ђурић.
- Када је дошло до приче да се ово дјело објави код нас било је врло интересантно, јер се наша радионица зове "Венцловић". Потрудили смо се око књиге, прије свега, јер је то дело из Сентандреје, а посебно, јер је лик Гаврила Стефановића Венцловића врло интересантан - казао је Ђукић.
Дјело које је објављено 2013. године међу првима је у руке узео Раша Попов.
- Књига је изазвала интересовање, нарочито оних који се баве научним радом, али и оних које занима српска историја, односно, тај део историје који није толико промовисан - закључио је он.
О лику и дјелу Гаврила Стефановића Венцловића говорио је професор бањалучког Филолошког факултета Душко Певуља. Рекао је да је Гаврило Стефановић Венцловић једна од најнеобичнијих фигура српског 18. вијека, који је написао 20.000 рукописних страница, од којих пола на српско-словенском, а пола на народном језику.
- Венцловић је практично први писац који је прије Вука Караџића направио обиман опус на народном језику. Његов народни језик се разликује од Вуковог зато што се у њему налазе бројне лексеме из српско-словенског, нашег језичког насљеђа - каже Певуља.