Зашто Матисове и Ван Гогове слике тамне и губе сјај?
Научници из Француске, Белгије и САД-а открили су да је кадмијум, жути пигмент, који је често коришћен од стране импресиониста, пост-импресиониста и представника раног модерног сликарства, увелико почео да губи боју са тенденцијом да се тај процес настави.
На дјелима као што су "Радост живљења" Матиса и "Цвијеће у плавој вази" Ван Гога, усљед деколоризације кадмијум жуте дошло је до промјене општег изгледа и равнотеже боја на сликама тако да оне данас дјелују знатно другачије, истичу истраживачи, преноси Телеграф.
Поједини дијелови слике "Радост живљења", који су првобитно били јарко жуте боје, попримили су, у међувремену, окер-беж тон.
"Резултати ове студије показују колико је важно да се схвати не само хемија изблиједјеле боје већ и хемија за припрему боја које су почетком 20. вијека користили најзначајнији умјетници", казала је Џенифер Мас са Универзитета у Делаверу.
"Разумијевање процеса пропадања боја помаже нам у изналажењу начина да сачувамо ова дјела за будуће генерације", изјавила је Мас.
Тим научника Европског центра за синхротронску радијацију (ЕСРФ) у Греноблу, користио је икс зраке и инфрацрвену микроскопију како би анализирао узорке оштећене боје.
Установили су да оригинално хемијско једињење коришћено у припреми кадмијум жуте - кадмијум сулфид, оксидира на свјетлу и постаје безбојно, а може и да у реакцији са другим хемијским елементима добије беж тоналитет.
Будући да се настало оштећење тренутно не може поправити, истраживачи савјетују музејима да промјене нивое освјетљења и влажности како би успорили овај непожељни процес.
"Као хемичар био сам запањен чињеницом да се на сликама разних уметника и разноликог географског поријекла, које се посљедњих 100 година чувају у различитим музејским условима, јавља слична хемијска трансформација", рекао је проф Коен Јансен са Универзитета у Антверпену.
Истраживање је објављено у чаоспису Applied Physics.