latinica  ћирилица
02/08/2015 |  20:57 | Аутор: ТАНЈУГ

Београд: Изложба о страдању Срба у Хрватској и БиХ

Изложба докумената и фотографија о страдању Срба у Хрватској и БиХ у рату деведесетих година отворена је вечерас у Београду, а министар за рад Александар Вулин поручио је да неће бити тог идеолошког разлога и вишег циља због којег би Србија заборавила 250.000 прогнаних, побијених и несталих.
Изложба о страдању Срба у Хрватској и БиХ - Фото: Screenshot
Изложба о страдању Срба у Хрватској и БиХФото: Screenshot

Вулин је, отварајући изложбу "Олуја - Злочин који се памти (страдања Срба у Хрватској)", истакао да су Срби постали бољи, храбрији и мудрији, да знају да само истина може да буде гарант добрих односа са суседима, као и да само онај ко има храброст да говори истину о свом народу, може да свједочи истину и о другом народу.

Он је поручио да нема тог идеолошког разлога и вишег циља због којег ће Србија икада заборавити 250.000 програних, побијених и несталих Срба током и послије "Олује".

"Нема тог идеолошког разлога и вишег циља због којег ћемо престати да говоримо о ранама свог народа. А да бисмо их залијечили морамо да их препознамо, покажемо и затражимо од свијета да их разумије и прихвати, и барем оћути у нијемом поштовању када их буде видио", рекао је Вулин.

Министар је нагласио да о Србима не треба судити на основу истине која је стварана да би се оправдало разбијање држава и стварање нових земаља.

"Немојте о нама судити по истини која је била потребна да би се оправдала бомбардовања, протјеривања и убијања. Судите о нама по нашим живима, како сада живимо, радимо и стварамо, како смо гарант мира, јер без Србије нема мира, јер без способне, храбре и снажне Србије нема ни снажних и успјешних држава у њеном окружењу", нагласио је Вулин.

Градски менаџер Горан Весић подсјетио је да је у току процедура одабира идејног рјешења за меморијални центар посвећен српским жртвама и грађанима Србије који су страдали за отаџбину у ратовима 90-их.

"Недавно смо завршили конкурс, али нисмо изабрали рјешење, јер желимо да тај споменик који будемо изградили на најбољи начин ослика све оно што се десило нашем народу. Зато желимо заиста најбоље рјешење", рекао је Весић.

Идејно рјешење, према његовим ријечима, требало би да буде изабрано до краја године, а меморијални центар изграђен током 2016.

Говорећи о изложби, Весић је оцијенио да она показује на најбољи начин страхоте "Олује" која је, како је рекао, била "државни злочин". Он је поручио да 1995. Србија није могла да помогне свом народу, јер је била слаба и без пријатеља, али да је данас ситуација другачија.

"Данас Србија постаје све јача. Она је земља са пријатељима у свијету, која може да наметне тему, да спријечи да неко обиљежава злочин као велику побједу, у коју долазе европски државници. Таква Србија може да помогне свим Србима", рекао је Весић.

Према његовим ријечима, управо зато је важно да сви стану иза политике Владе Србије и премијера Александра Вучића. "Само таква Србија, поштована и економски јака, може да се избори за права прогнаних Срба и сваког Србина гдје год да живи. Зато је важно да све радимо како би наша земља убудуће могла да има ту снагу", рекао је Весић.

Предсједник Коалиције удружења избеглица, које је организовало изложбу, народни посланик Миодраг Линта истакао је да 20 година од завршетка ратова у БиХ и Хрватској, као и 16 година од завршетка НАТО агресије, стотине хиљада Срба не може да оствари своја основна људска права, да врате своју имовину, пензије, радни стаж...

"Влада Србије води принципијелну и озбиљну политику која се заснива на инсистирању да све жртве морају једнако да се поштују, а да сви злочинци морају да буду кажњени, без обзира на националну и вјерску припадност. Само је тако могуће ићи напријед и успоставити односе повјерења и разумјевања међу народима који живе на овом простору", рекао је Линта.

Послије изложбе, чији су аутори Ненад Антонијевић и Вељко Ђурић Мишина, одржана је и трибина о страдању Срба у Хрватској и БиХ од 1990. до 1995, на којој су учествовали предсједник Напредног клуба и историчар Чедомир Антић, директор Института за савремену историју Момчило Павловић и сарадник тог института Милан Гулић.