latinica  ћирилица
28/07/2016 |  14:43 | Аутор: Вечерње новости

Отежано лијечење и опоравак због болничких бактерија

Болничке инфекције углавном се везују за операције и постоперативни ток који због њих постаје компликованији. Међу обољелима је често јачи страх од "напада бактерија" него од саме операције, ма колико компликована била.
Илустрација (Фото: Thinkstock) -
Илустрација (Фото: Thinkstock)

Углавном се плаше постоперативног опоравка, који може да траје унедоглед, и коначног исхода. Како спријечити ове инфекције, питање је које мучи и пацијенте и стручњаке.

- Без обзира на то што је медицина у свим сегментима напредовала, па и убласти болничке епидемиологије, болничке инфекције и даље представљају значајан здравствени проблем у развијеним, а нарочито у земљама у развоју. Погрешна је представа да се јављају само у болницама. Тамо се испољавају можда у драстичнијем виду због специфичности пацијената и тежине њихове болести, али су такође присутне и у домовима здравља и другим здравственим установама. Ми живимо са микроорганизмима, који у одређеном тренутку постају наши непријатељи, доводећи до различитих облика инфекције - објашњава епидемиолог професор др Весна Шуљагић, начелник Одсјека за превенцију и контролу болничких инфекција у оквиру Сектора за лијечење Војномедицинске академије.

Шта су заправо болничке инфекције?

- То су све инфекције удружене са пружањем здравствених услуга настале код болесника и здравственог особља. Могу да се испоље као локално или системско обољење у виду реакције организма на један или више инфективних узрочника, односно њихових токсина, који код болесника до тада нису били присутни, нити је он са њима дошао у болницу или другу здравствену установу. До инфекције обољелих долази због нарушеног имуног система или старости, а када је ријеч о бактеријама, и због отпорности на антибиотике. Постоје мултирезистентне бактерије за које је изузетно тешко наћи одговарајући антибиотик.

Да ли само бактерије узрокују инфекције?

- До инфекција доводе и вируси, гљивице најчешће код хематолошких пацијената, али и приони, познатији као узрочник болести лудих крава. Ипак, најучесталији узрочник су бактерије које се разврставају у двије велике категорије. У првој су бактерије присутне у флори здравих особа, такозвани коменсали, који у нормалним околностима спријечавају колонизацију домаћина патогеним врстама. Међутим, код особа ослабљеног имунитета они такође могу да доведу до проблема. Примјер за то су инфекције удружене са интраваскуларним катетером, које изазива коагулаза негативни стафилокок са коже, или уринарне инфекције удружене са уринарним катетером који омогућава продор бактерија из гастроинтестиналног тракта у примарно стерилну мокраћну бешику. Таква је, примјера ради, ешерихија коли.

Које бактерије припадају другој категорији?

- То су патогене бактерије које имају изражене факторе вируленције, односно способност да изазову инфекцију без обзира на природне механизме одбране. Такве су грам-позитивне бактерије стафилококус ауреус и Б-хемолитички стрептокок... Или грам-негативне у које спадају ешерихија коли, клепсијела, протеус... Једна од најраширенијих у посљедње вријеме је клостридија која доводи до тешких облика дијареје. Настаје због неправилне употребе антибиотика и других лијекова. Ако се на вријеме не предузме одговарајућа терапија, може да доведе и до смртног исхода.

Ко је најподложнији болничким инфекцијама?

- Да би настала нека болничка инфекција, одбрамбени механизми болесника морају да буду ослабљени толико да се микроорагнизму омогући "приступ". Најслабији у овој неравноправној борби су новорођенчад и старије особе. Већу осјетљивост за настанак инфекција имају и хронично обољели, болесници на имуносупресивној или радиотерапији. Уколико су оптерећени кашљем, кијањем, неконтролисаним мокрењем, такође су у великом ризику за појаву инфекција.

На којим дјеловима тијела се болничке инфекције најчешће јављају?

- Према локализацији најучесталије су у уринарном тракту. На њих отпада око 40 одсто инфекција. Затим долазе инфекције оперативног мјеста, због пнеумоније, и тако редом. Суштина је да једна трећина инфекција може да се спријечи, а двије трећине морају на вријеме да се уоче и лијече. Истраживање урађено прије шест година, којим су обухваћена 13.392 тада хоспитализована болесника у Србији, показало је да око пет процената има неку врсту инфекције. Да би се свеле на што мању мјеру, неопходно је да поред увођења епидемиолошког надзора над болничким инфекцијама, строго мора да се поштује концепт асепсе. Ово је врло важно јер болничке инфекције компликују лијечење, повећавају број дана хоспитализације и трошкове лијечења, а неријетко су праћене и смртним исходом.

ПРЕВЕНЦИЈА И КОНЦЕПТ АСЕПСЕ

- У мјере превенције превасходно спада концепт асепсе, који подразумијева правилно чишћење, дезинфекцију и стерилизацију у болничким установама, као и поштовање асептичких техника. У том смислу хигијена руку је најједноставнија, али посебно значајна мјера превенције. Мјере изолације болесника морају да се поштују ако природа болести то налаже.

Такође би требало да се примјењују бројна упутства, посебно о превенцији инфекција оперативног мјеста, уринарних инфекција, пнеумонија, инфекција удружених са централним васкуларним катетером. Не смију се занемарити ни упутства о правилној дезинфекцији, стерилизацији, вакцинацији здравственог особља и болесника. Све препоруке доступне су на сајтовима Центара за контролу болести из Атланте, Свјетске здравствене организације и других здравствених организација упућених на превенцију и контролу болничких инфекција - наглашава др Шуљагић.

ИНТЕНЗИВНА ЊЕГА

Ризик за настајање болничких инфекција у јединицама интензивне његе је пет до десет пута већи у односу на ризик у јединицама обичне његе. То је зато што у интензивној њези леже болесници са угроженим виталним функцијама, којима је потребна учестала интензивна опсервација, дијагностичке и терапијске процедуре. На овај начин максимално су омогућени сви путеви ширења болничких инфекција. На овим мјестима су честе такозване унакрсне инфекције, са једног пацијента на другог - упозорава саговорница.