Београдска мумија пред посјетиоцима у Народном музеју
Београд је један од ријетких европских градова који се може похвалити овако ријетким културним добром, као што је староегипатска мумија, рекла је Ивана Минић, кустос Народног музеја у Београду.
У Старом Египту је био обичај да се мумифицирају важне личности у друштву, да би се тако сачувала њихова душа, а душа, како се тада вјеровало, не може да преживи без тијела.
Тако је и београдска мумија у стварном животу, од 350. до 300. године п.н.е. била свештеник по имену Нестим, а животни је вијек провео служећи у храму бога Мина, староегипатског бога плодности.
Његова душа је, према тамошњим вјеровањима, живјела у Египту све до 1.888. године, када је Павле Риђички, адвокат из Мокрина, пошао на пут око свијета и стигао до чувеног египатског музеја у Луксору и тамо купио мумију, појаснила је Минићева.
Било је то вријеме великог сиромаштва у Египту, па су његови становници илегално продавали своја културна добра, а Риђички је то искористио да би свом народу поклонио овај несвакидашњи поклон да, како је тада рекао "гледи и тако се подучава".
Београдску мумију посјетиоци ће моћи током октобра да виде у још само два термина.
Извор: Танјуг