Половина анкетираних миграната сматра да су им права у Хрватској прекршена
Oстали разлози напуштања домицилне средине односе се на страх од прогона и друге разлоге под којима су двојица испитаника навели раније учешће у војсци због чега сматрају да су угрожени у својим земљама.
Све испитане особе, њих 54, су мушкарци старости од 16 до 55 година - 43 су држављани Авганистана, шест Пакистана, по двојица су држављани Сирије и Турске, а један је држављанин Марока.
Њих 90.7 одсто је у тренутку истраживања боравило у Хрватској више од једног дана, а мање од недјељу дана. Њих 46 у Хрватску је ушло из БиХ, док су тројица испитаника ушла са подручја Србије, а једна је особа са подручја Црне Горе.
Четири особе које су у Хрватску ушле из осталих земаља су стигле авионом у поступку депортације – три особе депортоване су из Француске, а једна из Швајцарске.
Они који су у Хрватску ушли из сусједних земаља и то су у највећем броју учинили пјешке.
На питање сматрају ли да су им приликом преласка границе или након уласка у Хрватску прекршена права њих 50 посто одговорило је потврдно, 44,4 одсто их не сматра да су им права прекршена, док 5,6 одсто не зна.
Међу свим испитаницима који сматрају да су им права прекршена највише је притужби на полицијско одузимање личних ствари (новца, мобилних телефона, хране) и на одвођење у затвор, односно притвор.
Поједини испитаници, који сматрају да су им прекршена права, истичу проблем ускраћивања хране током боравка у затвору/притвору или током вишесатног задржавања у полицијском возилу.
Неки од испитаника наводе проблеме попут насилног враћања са границе, насиља у облику батина и присилног узимања отисака прстију.
Управо због односа полиције према особама у покрету испитаници, њих 46, наводи да се при уласку или након уласка у Хрватску нису обратили полицији због избјегавања давања отисака, страха од полиције и депортације.
Упитани да ли су добили рјешење о повратку/рјешење о протјеривању, испитаници су махом одговарали потврдно, али када су замољени да покажу документ који сматрају рјешењем о протјеривању или повратку у земље поријекла испитивачи су се увјерили да је ријеч о потврди којом се изражава намјера за тражењем међународне заштите у Хрватској.
Испитаницима није објашњено шта потписују нити им је понуђен превод документа, већ су држани у увјерењу да потписују рјешење о добровољном напуштању Хрватске, преноси Хина.
Анкетирани су тек у разговору са испитивачима схватили шта су потписали, показују, између осталог, резултати истраживања.
Удружење Borders:none се бави заговарањем права избјеглица и тражитеља азила, а истраживање су провели у склопу пројекта "Бољи систем, боље поштовање људских права" који финансијски подржавају Исланд, Лихтенштајн и Норвешка у оквиру бесповратних средстава ЕГП-а кроз Фонд за активно грађанство Хрватска.
Резултати ће се, како се наводи у саопштењу, користити у сврху анализе тренутног стања поштивања права на приступ међународној заштити након уласка Хрватске у Шенгенски простор.