Давањем преговарачког статуса, Савјет Европе зацементирао дејтонску структуру БиХ (ВИДЕО)
Страни туристи (изузев Кристијана Шмита) који су осванули у Сарајеву могли су да помисле да су у бриселском сједишту Уније.
Европским заставама декорисане улице, бандере, свјетлосна сигнализација....
У карневалу европеизма надвикују се да славодобитно саопште – историјски дан за БиХ.
Најдаље је хвалоспјевима отишла сарајевска "тројка".
- Овако брзо нису могли ни највећи оптимисти очекивати да ћемо ми прећи најкраћи пут и најбрже од земље која је добила кандидатски статус до отварања преговора. Ми смо шампиони европских интеграција - рекао је Елмедин Конаковић, министар иностраних послова у Савјету министара.
А европски пут већ траје дуже од четврт вијека – још од помало заборављене 1998. године и формирања Консултативне радне групе за Европску унију.
Пет година касније, док је предсједавајући Предсједништва био Борислав Паравац, БиХ је одобрен статус потенцијалног кандидата.
Још пет година касније, потпис на Споразум о стабилизацији и придруживању ставио је тадашњи предсједавајући Савјета министара Никола Шпирић.
2016. године предсједавајући Предсједништва Драган Човић предао је захтјев за чланство. И одговоре на иницијални упитник двије године касније.
2019. године Милорад Додик, као предсједавајући Предсједништва, прослиједио је додатно тражене одговоре, а Брисел узвратио позитивним мишљењем. И на крају службени статус кандидата за БиХ пристигао је 2022. године док је Предсједништвом предсједавала Жељка Цвијановић.
Случајно или не, тек напретка није било док су водећим бх. извршним институцијама управљали Бошњаци.
А ипак су најгласнији, и јуче су, иако непозвани, били у Бриселу.
Одлуку Европског савјета, представници Тројке ишчекивали су у ходницима и чекаоницама амбасаде у Белгији.
Да за еуфорију нема мјеста, каже потписник Споразума о стабилизацији и придруживању.
- Мислим да народу не треба продавати маглу. Ми смо у фази жутог свјетла на семафору, па каже када и ако испуните 14 приоритета. Дакле, ми те приоритете нисмо испунили и сада ће бити отварање преговарања када се ти приоритети испуне. Зато позивам на одговорност актера који се договорају у БиХ и да треба политика компромиса. Ни један овај корак до овог јучерашњег се не би завршио да није било унутрашњег компромиса и дијалога на који је вјечито позивала Република Српска - јасан је Никола Шпирић, замјеник предсједавајућег Дома народа БиХ и потписник ССП.
Позивала је Српска на стриктно поштовање Дејтонског споразума и на враћање суверентитета БиХ.
"Политичком Сарајеву" и даље је ипак драже у БиХ одлучују странци.
Штите нијемца Кристијана Шмита, стране судије у остацима остатака Уставног суда, омиљене амбасадоре који се у све петљају, и руше међународно право, дипломатске декларације и конвенције, и унутрашње договоре. Из Српске не одустају.
- Мислим да је ово прилика у којој треба јасно да упутимо поруку и Кристијану Шмиту, да му јасно поручимо да је крајње вријеме да иде кући. Да за њега нема апсолутно никаквог мјеста у земљи која, ево од јуче има и отворне приступне преговоре да постане пуноправна чланица ЕУ - навео је Радован Ковачевић, делегат у Клубу Срба у Дому народа БиХ.
Са страним туторима, БиХ неће добити мјесто у Унији, без резерве је и Јохан Сатлер, шеф Делегације ЕУ у БиХ.
- Европски пут подразумијева и преузимање суверенитета у цјелости као што је јасно и за Уставни суд. Уставни суд је дио 14 кључних приоритета - рекао је Сатлер.
Не таји Сатлер и преобиман посао који још чека БиХ на европском путу. Подвлачи измјене Устава БиХ.
А да ли те измјене подразумијевају и промјену дејтонске структуре БиХ или укидање уставне категорије конститутивних народа – што се неријетко из Брисела чуло!?
Уз подсјећање да поштују спољнополитичке приоритете и БиХ и свих земаља, из руске амбасаде - упозорење.
- Мислим да људи и политичари у БиХ морају врло пажљиво гледати на садашњост, а још пажљивије на будућност ЕУ, на перспективе ЕУ. Ми видимо како они одлазе од тзв. европских вриједности. Како сад принцип консензуса се мијења са принципом већине? - упитао се Игор Калабухов, амбасадор Русије у БиХ.
Уз све препреке на кривудавом европском пут, пред БиХ би могли да се испријече и јунски избори за европски парламент.
Нови сазив могао би да има и другачије критеријуме, а Европска унија можда и нову структуру, јер не мањка гласова, да по узору на бригански Брегзит, и неке друге чланице иступе из заједнице.