Рајилић: Починиоце злочина над Србима покушавају представити жртвама
Рајилићева је рекла да је село Костреш код Дервенте, гдје је убијено и масакрирано више од 66 српских цивила, само једно од десетине мјеста у којима су почињени злочини над Србима.
Коментаришући снимак на којем Алија Селимагић признаје тешке злочине које је са осталим припадницима хрватско-муслиманских снага починио над Србима у Кострешу, Рајилићева је рекла да тај злочин нико и не помиње и да за њега, као и за друге злочине који су се десили на том простору ни након 30 година нико није одговарао.
- Понеко име се помене, али ту је било на стотине злочинаца, а нико од њих нити је оптужен, нити приведен - рекла је Рајилићева.
Она је упозорила да није Селимагић једини силоватељ који се огласио да је починио злочин.
- Није он једини који се хвали, нема из ког мјеста се не јављају ти силоватељи и они који су палили, убијали и прогонили Србе, посебно цивиле. И данас се такви представљају као жртве, а нас представљају као насилнике - рекла је Рајилићева.
Она сматра да је циљ најављене резолуције о Сребреници да се такви као што је Селимагић прикажу као жртве.
- Резолуција о Сребреници се користи да се они представе као жртве, а Срби као насилници и геноцидаши. А савим је обрнута ситуација. Јер, нека ми неко каже које је то мјесто у којем је почео сукоб, а да Србин није био прва жртва? Све су сукобе почињали муслимани и Хрвати, а за нас говорили да смо агресори - напоменула је Рајилићева.
Пуне три деценије није подигнута оптужница за масакр Срба у селу Костреш у општини Дервенти за вријеме окупације Посавине 1992. године, иако је Алија Селимагић пред камером признао ове тешке злочине почињене заједно са осталим припадницима хрватско-муслиманских снага.
Селимагић је признао да је заклао Милана Митрића на гробљу и да су тада силоване Митрићеве малољетне кћерке и потом заклане.
Према подацима Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих цивила, напад на мјесто Костреш извршиле су 4. априла 1992. године исте снаге које су само неколико дана раније и неколико километара даље извршили напад на Србе у Сијековцу.
У "Атласу злочина над Србима током Одбрамбено-отаџбинског рата", који је објавио овај центар, пише да су напад на Костреш, према већ устаљеном и опробаном рецепту, извршиле хрватско-муслиманске паравојне формације организоване у интервентне водове, појачане припадницима регуларних снага Хрватске војске.
Према подацима Центра, 4. априла убијено је 11 цивила српске националности, а остало становништво је протјерано или одведено у логоре у Дервенти. Убијени су били цивили, и то жене и старци.