Мастиловић: Прослава Дана побједе - битка за историјску истину
Мастиловић је поручио да су Срби данас, као никада раније, дужни да достојно прославе 9. мај и поклоне се милионима хероја који су дали своје животе у борби против нацистичког и фашистичког зла.
Он је истакао да човјечанство дуго није схватало чињеницу да нацизам и фашизам, иако су поражени, никада нису потпуно уништени.
Мастиловић је упозорио да се упоредо са васкрсавањем неонацизма и његовим манифестацијама у разним европским земљама све чешће јављају покушаји ревизије историје, посебно периода Другог свјетског рата, као и отворено фалсификовање историјских чињеница.
- На примјер, Њемачка, која је заједно са својим балканским савезницима извршила геноцид над српским народом током Другог свјетског рата, данас покушава да означи српски народ као геноцидан - рекао је за Руску газету Мастиловић, који је и шеф Представништва Руског историјског друштва у Републици Српској.
Он је напоменуо да се, у исто вријеме, на руској граници поново појављују њемачки тенкови са војном техником западних земаља, а понегде и чак под нацистичким симболима и паролама "пуцајте на руске војнике".
Мастиловић је указао и на еклатантну чињеницу да се широм Европе руше споменици онима који су дали животе у борби против нацизма и који су га побиједили по цијену огромних жртава.
- Све би то требало да изазове бар нелагоду код сваког ко има бар мало знања о историји и разумијевања историјских процеса - рекао је Мастиловић.
Дан побједе над фашизмом обиљежава се 9. маја у знак сјећања на тај датум 1945. године када је ступила на снагу безусловна капитулација нацистичке Њемачке, чиме је завршен Други свјетски рат у Европи, у историји човјечанства најмасовнији и по броју људских жртава најстравичнији сукоб у којем је погинуло око 60 милиона људи.
Српски народ на простору бивше Југославије дао је највећу жртву и допринос у сламању фашизма.
Совјетски Савез дао је највећу жртву и допринос у сламању фашизма са 22 до 26 милиона људи, док је бивша Југославија, која је тада и кроз историју била на страни савезника, имала највеће губитке који се, према државној комисији бивше СФРЈ, процјењују на 1,7 милиона људи.